Цака за мекане и ваздушасте палачинке није ни кисела вода ни минерална са најјачим мјехурићима.
Тајна је у четвртини кашичице соде бикарбоне и једној ситници коју већина вас ради тек кад палачинке већ стоје на тањиру, а требало би обрнуто.
Зашто палачинке брзо постану жилаве?
Све нас мучи иста ствар. Смјеса је била таман, прве двије палачинке савршене, а већ послије сат времена горње три у тањиру почну да личе на флекице за крпљење гуме.
Разлог је у брашну, тачније у глутену који се превише развије док мутите тијесто, плус вода која брзо испари кад палачинка стоји откривена на ваздуху.
Како сода бикарбона утиче на текстуру палачинки?
Ту на сцену улази сода бикарбона. Она развија ситне мјехуриће у тијесту док се пече и држи структуру растреситом и кад се палачинка охлади.
Минерална вода тај посао ради док тијесто стоји, али мјехурићи оду прије него што стигнете до тигања. Сода ради у самој палачинки и то тачно једна четвртина кашичице на 200 грама брашна. Ни више, ни мање. Већа количина оставља горак укус и сапуњав траг на језику, што је разлог зашто већина домаћица одустане од ове форе послије првог покушаја.
