Interес свих грађана и привреде јесте да цијене нафтних деривата буду што ниже и власти морају одреаговати и пронаћи начин како да помогну грађанима, а наравно, врло је важно да се поштује уставна процедура, поручује Зоран Тегелтија, директор Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.
Могући модели интервенције на цијене горива
- смањење или укидање акциза
- доношење новог закона о акцизама
- усклађивање са земљама региона
- циљане мјере помоћи грађанима
- поврат дијела прихода најугроженијима
Према његовим ријечима, постоје многи модалитети којима се може интервенисати. „Најједноставнији начин је, свакако, акциза. Али, да је било више слуха и разговора могло се припремити законско рјешење које би испуњавало уставне надлежности и за које би било спремности да се то доведе до краја“, истиче Тегелтија у интервјуу за „Независне новине“.
НН: Какав је став УИО БиХ о иницијативи на нивоу БиХ која се односи на смањење или укидање акциза на гориво?
ТЕГЕЛТИЈА: Прича о акцизама се периодично појављује, у тренуцима одређених криза у свијету. Али, апсолутно је сигурно да нам је потребан нови закон о акцизама, који би модернизовао постојећи Закон о акцизама, те увео у систем опорезивања акцизама неке нове производе који су се појавили на тржишту и који су опорезовани у неким земљама у окружењу, а код нас нису. Наравно, да то буде закон који би ускладио износе акциза у БиХ са окружењем. Свака разлика у износима акциза доводи неповратно до илегалне трговине робе са једне или друге стране. Ми смо урадили нови закон о акцизама БиХ и он се налази у Управном одбору (УО) УИО, не постоји још увијек консензус. Што се тиче овог закона који је сада у процедури у Дому народа, УИО БиХ технички спроводи законско рјешење. Морам да подсјетим да су се прије успоставе УИО ентитети одрекли дијела свог фискалног суверенитета у корист заједничких институција у области индиректних пореза и ту свакако спада акциза.
То кад је рађено сви су били свјесни важности тога и зато су уграђени многи механизми контроле код усвајања закона о индиректним порезима, укључујући и Закон о акцизама. Морам да кажем да овај закон који се сада налази у процедури није то испоштовао, порушени су сви механизми заштите коју треба да имају ентитети. И појављује се институција која има кључну улогу, самостално, без уплива било кога са стране, те мислим да је по том питању, процедуралном, Република Српска у праву. Да је било мало више спремности за разговор, могло се направити слично законско рјешење, али да се испоштују ове процедуре које би осигурале праведност у евентуално неким интервенцијама. Interес свих грађана и привреде јесте да цијене нафтних деривата буду што ниже и власти морају одреаговати и пронаћи начин како да помогну грађанима, а наравно, врло је важно да се поштује уставна процедура.
НН: Па је ли онда рјешење суспензија напlatе акциза или њихово смањење?
ТЕГЕЛТИЈА: Postоје многи модалитети којима се може интервенисати. Најједноставнији начин је, свакако, акциза. Али, да је било више слуха и разговора могло се припремити законско рјешење које би испуњавало уставне надлежности и за које би било спремности да се то доведе до краја.
НН: Влада Републике Српскенамјерава вратити дио од акциза грађанима и привреди. Је ли то добро рјешење?
ТЕГЕЛТИЈА: Говорим лични став, никако Управе, јер Управа нема ту надлежности. Мислим да је то концептуално јако добар приједлог. То је принцип – напlatи оно што треба да се напlatи и онда из тих прихода интервениши тамо гдје су најосјетљивије категорије. Наравно, прича о износима, корисницима, то је ствар која се треба усагласити, да ли то треба да буде 20 или 50 одсто, о томе се не бих изјашњавао. Дакле, концептуално је тај приједлог Владе РС за мене јако прихватљив. Сам модалитет, како га што више поједноставити, како га убрзати, то је ствар за коју сам сигуран да Влада може да дефинише. Мислим да би требало сјести и озбиљно разговарати о том приједлогу. Наравно, не знамо ми шта ће бити у парламенту БиХ, да ли је могућа варијанта да прође то неко законско рјешење које је већ прошло Представнички дом. Али, сасвим је сигурно да интервенције мора бити, кроз један или неки други облик, односно да се ова, по мени, краткорочна криза мора ублажити.
НН: Кад кажете да се мора интервенисати, мислите ли – мора се интервенисати на цијене горива?
ТЕГЕЛТИЈА: Да, покушати да цијене горива не расту онолико колико ће расти уколико не буде интервенције.
НН: Још једна актуелна тема је и неотварање моста и граничног прелаза у Градишци, а то блокира један човјек у УО УИО. Како Ви то коментаришете?
ТЕГЕЛТИЈА: То је ствар коју не могу да разумијем. Нисам могао вјеровати да можемо доћи у ту ситуацију. То је за мене запањујућа чињеница. Исто тако је невјероватан разлог, односно образложење за то, у смислу да постоје неки неријешени односи између влада Републике Српске и Федерације, а да цијену треба да пlatе грађани и превозници. Сви грађани и превозници да би путовали морају измирити своје обавезе према друштву, а они плаћају цијену евентуалних неких неспоразума. Ја лично мислим да је то само изговор, да се то не усвоји. Даље, не знам како бих коментарисао мотиве. Ово је невјероватна ситуација. Једна је ствар сигурна, БиХ треба бар још четири-пет таквих мостова и граничних прелаза на сјеверу, од Козарске Дубице, Костајнице, па преко Орашја, да би се убрзао саобраћај.
НН: Јесмо ли доживјели међународну бламажу тиме што смо изградили мост, а нисмо га отворили?
ТЕГЕЛТИЈА: Па, мислим да смо ми доживјели унутрашњу бламажу. То је највећа бламажа коју власт може доживјети према својим грађанима. А, наравно, и тај дио неприпремљених ствари у вези са отварањем граничног прелаза, то јесте мало ружна ситуација према Хрватској.
НН: Ружно је и да грађани чекају годину дана да им се омогући поврат ПДВ-а на прву купљену некретнину.
ТЕГЕЛТИЈА: То јесте неуспјех ове власти. Закон јесте дошао преко ноћи. Ово законско рјешење је врло оскудно написано, без да је многе ствари ријешило. Али, добило је подршку због добрих намјера. Наравно, ми смо били свјесни свих недостатака који постоје у закону и које треба дефинисати Правилником. Одмах након усвајања закона у Дому народа формирана је Радна група, прошли смо прву фазу усвајања Правилника, након тога радили смо јавне консултације. Невјероватно је колико је људи било заинтересовано за те е-консултације. УИО је у септембру комплетирала Правилник и доставила га УО УИО на одлучивање. Ја се надам да ће у наредних седам до десет дана тај правилник бити на дневном реду и да ће бити усвојен од стране УО УИО. Јер, нама слиједи најкомпликованији дио процеса, а то је имплементација овог законског рјешења. Добра ствар је да ће сви који су купили некретнину послије ступања закона на снагу остварити своја права.
НН: Али, комад намјештаја није исто коштао тада и сада.
ТЕГЕЛТИЈА: Ја се апсолутно слажем. Неки људи су очекивали да од тог новца купе намјештај, гаражно мјесто. Они сада користе повластицу на цијенама које су данас сасвим другачије, стога је велики недостатак то што то није на вријеме усвојено. Наша је нада да ће то бити врло брзо усвојено.
НН: Колико ће проћи времена од дана кад грађани предају захтјев до дана кад им легне кеш на текући рачун?
ТЕГЕЛТИЈА: Процес ће бити врло једноставан уколико је документација комплетна. Мислим да се систем поврата може завршавати у 30 дана од тренутка када је комплетна документација прихваћена.
НН: Имате ли Ви довољно запослених?
ТЕГЕЛТИЈА: По правилнику, требало би да имамо 3.331 запосленог са људима који раде у УО. Ми данас имамо око 2.400 радника. Катастрофална је ситуација због сталног одлива радне снаге, а процедура запошљавања је јако компликована. Ми то рјешавамо запошљавањем људи на одређено, проводимо их кроз различите обуке. Ово су поприлично специфични послови, то се не учи у школама. Ми смо запошљавали младе људе, приправнике и у овом тренутку имамо велики конкурс гдје хоћемо да запослимо 236 запосленика.
НН: Прошла година је била рекордна по питању прикупљања прихода. Да ли за то можемо „захвалити“ инфлацији?
ТЕГЕЛТИЈА: Оно што је добро за цијело друштво јесте константан раст прихода послије короне. То је период који поприлично дуго траје. И раст је чак нешто виши него што смо планирали. Прошле године смо напlatили више од 12.177.000.000 КМ. Кључни разлог повећаних прихода јесте привредна активност. Сигурно је да и инфлација има своје учешће. А трећи разлог је оно што ради УИО. Нико неће плаћати порезе ако не мора. А људи су свјесни да морају плаћати или ће бити санкционисани. Ми смо при крају 3. мјесеца и већ смо напlatити 2,8 милијарди и мислим да ћемо до краја мјесеца бити на готово три милијарде КМ. Ја се надам да ће се овај ратни сукоб брзо завршити и да ће доћи до смиривања цијена јер не желимо да остварујемо приходе као резултат раста цијена, јер се ту само затвори круг – добијете повећане приходе и онда и повећане расходе.
НН: Недавно смо пред Комисијом за борбу против корупције чули оптужбе за корупцију у УИО. Да ли су оне утемељене?
ТЕГЕЛТИЈА: Мени је јако важно повјерење које грађани имају према овој институцији и пријављују различите облике корупције у БиХ. Пријављују нам од проблема у свадбеним салонима, преко неиздавања фискалних рачуна, до понашања наших цариника. Многе ствари нису у нашој надлежности, али ми то пријављујемо надлежним институцијама. Postоје и бројне анонимне пријаве, али ми сваку од њих ставимо у процедуре. Ми и у овом тренутку имамо велики број дисциплинских поступака. Могу да кажем да ми то радимо на начин на који треба. Ово што се ових дана дешавало је нешто што никоме не доноси добро. То је група појединаца који имају своје неостварене циљеве и када се све то није остварило кроз систем правосуђа, онда то покушавају пребацити на терен политике. А када политика прича о корупцији, онда знате да ту нема никакве озбиљне борбе. Политика има надлежност да створи оквир за борбу против корупције, а постоје институције које треба да воде ту борбу.
