Администрација Доналда Трампа, предсједника Америке, први пут је представила свој поглед на западни Балкан и политику према нашем региону.
Кључне поруке нове америчке политике према Балкану
- САДне подржавају распад БиХ
- Фокус на регионалној стабилности и економским интересима
- Русијаи Кинаозначене као геостратешки ривали
- Америка жели партнерства заснована на интересима
- Дејтонски споразум остаје темељ политике према БиХ
Прво је важно рећи да на почетку Трамповог мандата Америка није имала јасно формулисану позицију према БиХ и Балкану, што је довело до бројних спекулација међу новинарима и аналитичарима у том периоду.
Велике промјене
Многи су се питали да ли ће се америчка политика водити на аутопилоту, или ће доћи до великих промјена.
Конкретан примјер недефинисане политике према БиХ у том тренутку је чињеница да Стејт департмент и Бијела кућа нису били на истом тону о томе како поступити према Милораду Додику, предсједнику СНСД-а.
Људи блиски Трампу
Стејт департмент, предвођен Рубиом, био је ближи томе да се санкције не укидају, док су људи блиски Трампу у Бијелој кући били за укидање санкција.
Када је у марту прошле године Рубио одржао прес-конференцију, на питање новинара да ли САД разматрају санкције против Додика, дао је јако занимљив одговор:
„Ми не желимо да видимо да дође до подјеле. Задња ствар која нам треба је још једна криза, и о томе смо већ говорили. А о томе шта бисмо ми евентуално могли урадити, разматрамо опције. Али потпуно је јасно да, без обзира на интерне разлике међу нама, не може доћи до распада земље и не може доћи до новог сукоба“, рекао је Рубио.
Из ове изјаве је сасвим јасно да је Рубио признао да у том тренутку није било сагласности унутар администрације о даљим корацима према Додику, па самим тим и према БиХ.
Став Америке се почео кристализирати
У међувремену, став Америке се почео кристализирати и он је, дијелом и кроз документ који је Стејт департмент прошле седмице представио Конгресу о политици према западном Балкану, дао јасан одговор какав је став Бијеле куће и Стејт департмента: Не може се дозволити распад БиХ, а истовремено не могу се реализовати национални интереси САД у БиХ ако САД немају добре односе с свим странама и ако се мишљење свих страна не уважава.
Прва реченица у документу на добар начин сажима ту позицију САД према региону:
„Промовисање стабилности и унапређење економских интереса САД на западном Балкану чини САД сигурнијим, снажнијим и просперитетнијим. Администрација води политику усмјерену ка будућности у региону, која је фокусирана на проширење партнерстава, супротстављање пријетњама које утичу на САД и регионалну стабилност, те повећање економске и трговинске сарадње“, наведено је, уз објашњење нешто касније у тексту да Америка не може реализовати своје пословне интересе у региону у којем нема стабилности.
Русија и Кина
Администрација је у документу јасно позиционирала своју политику према Русији и Кини, које доживљава као геостратешке ривале.
Занимљива је и формулација „малигни утицај“ када се описује дјеловање Русије у региону, што је формулација буквално пренесена од претходне администрације. Занимљиво је такође да се EUуопште не спомиње, што такође пуно тога говори о америчкој политици према Европи.
Трампова администрација уважава и поштује индивидуалне европске земље које сматра својим културним и цивилизацијским рођацима, али нема поштовања према EU као блоку, јер га сматра кочницом америчком интересу у региону.
У наставку је реченица на коју су се фокусирали сви медији на западном Балкану који су преносили овај документ, о томе да се САД више неће бавити изградњом нација и промовисањем демократије и обнове, већ партнерствима заснованим на заједничким интересима.
И на саслушању пред Одбором за спољне послове Сената Рубио је јасно рекао да ће спољнополитичко ангажовање Америке у свијету бити мјерено на основу тога какву директну и конкретну корист од тога има Америка, и Трампова администрација ову политику спроводи прилично досљедно.
САД остају посвећене Дејтонском мировном споразуму
„У БиХ, САД остају посвећене Дејтонском мировном споразуму, као и суверенитету и територијалном интегритету земље. Током 2025. године, одлучна америчка дипломатија помогла је да се оконча најозбиљнија криза у БиХ од сукоба 1992-1995, уз очување правног јединства и уставног поретка земље. Администрација настоји учврстити ову стабилност и наставиће да подстиче актере у БиХ да избјегавају дестабилизујуће и подјелама склоне потезе, који би могли нарушити могућности за унапређење заједничке економске агенде“, наведено је у документу, а овај став је толико јасан да практично није потребно било какво додатно појашњење.
Као закључак, једино се може рећи да се показало да се америчка политика врло ријетко мијења, а Дејтон је ријетко америчко достигнуће након завршетка хладног рата, којег се ниједна администрација неће жељети лако одрећи.
