Адис Ахметовић, посланик њемачког Bundestagа и предсједник хановерског СПД-а, нашао се под истрагом тужилаштва у Hanoverу. Портпарол тужилаштва потврдио је постојање истраге, али конкретни наводи против њега нису објављени због интереса поступка. Ахметовић преко свог адвоката одбацује оптужбе и поручује да је спреман на сарадњу.
Према писању „Гласа Српске“, који се позива на њемачки портал „Рундблицк Ниедерсацхсен“, истражује се сумња да је Ахметовић помагао у договорима који су ограничавали конкуренцију приликом продаје земљишта некадашње клинике у Лертеу. Међутим, тужилаштво није званично потврдило повезаност истраге против њега са тим случајем. Те наводе зато треба разликовати од потврђених чињеница.
За јавност Републике Српске ова вијест има додатну политичку тежину. Ахметовић је раније отворено тражио снажне европске санкције Милораду Додику и његову смјену. У саопштењу из јула 2023. године позивао је Њемачку и Француску да предводе такву политику, износећи тешке оптужбе на Додиков рачун.
Такви захтјеви заслужују критику. Залагање страног парламентараца за смјену домаћег политичког представника отвара питање односа према бирачима и њиховом праву да одлучују. Политичко неслагање не даје никоме неограничено право да из иностранства одређује ко смије представљати грађане.
Сада, када је сам предмет истраге, Ахметовићу припада право да одговори на наводе и да се његова одговорност утврђује на основу доказа. Истрага није пресуда. Али управо тај принцип мора важити једнако за све, укључујући политичаре према којима је он тражио оштре мјере.
Политички кредибилитет подразумијева спремност да се иста мјерила примијене и код куће и у иностранству. Ко од других захтијева одговорност и транспарентност, мора бити спреман да на питања о властитом дјеловању одговори једнако јасно.
За Републику Српску најчвршћи одговор остаје инсистирање на доказима, равноправним правилима и праву грађана да бирају своје представнике. Исход њемачке истраге показаће постоји ли Ахметовићева одговорност. Његови ранији захтјеви за политичке интервенције у БиХ, међутим, остају легитимна тема јавне критике.
