Тришић Бабић подржава договор Трампа и Путина као примјер одговорне дипломатије

Поздрављам договор предсједника Доналда Трампа @реалДоналдТрумп и Владимира Путина о испоруци руског дизела америчком и свјетском тржишту. У времену великих међународних напетости, сваки договор који отвара простор за привредну сарадњу и стабилност заслужује пажњу и подршку. Предсједник Трамп показује колико је важно да политика остане повезана са стварним потребама људи. Када је потребно заштитити интересе америчких грађана, пољопривредника и привреде, разговара се, преговара и траже се рјешења – чак и са онима с којима тренутно постоје велике политичке разлике. Управо у томе препознајем суштину озбиљне и одговорне дипломатије. Занимљиво је, међутим, посматрати овај догађај из европске перспективе, посебно имајући у виду колико је политичких лекција посљедњих година дијељено Републици Српској због њених истовремених односа са Русијом и Сједињеним Америчким Државама. И намјерно помињем САД. Док Република Српска развија односе с Америком као државом, поштујући њен политички систем, институције и демократски изабране представнике, политичко Сарајево упорно настоји да се сврстава и мијеша у унутрашње америчке политичке односе. Као да постоји само она Америка која одговара њиховим политичким и идеолошким очекивањима. То се посебно огледа у њиховом односу према предсједнику Трампу и републиканцима, које, чини се, и даље посматрају кроз призму сопствених унитаристичких очекивања или, боље речено, неиспуњених очекивања. Истовремено, дио европских политичких кругова, а посебно политичко Сарајево, настојао је да наше односе са Москвом претвори у питање политичке подобности. У међународним контактима Републике Српске упорно су тражили проблем, често оптерећени сопственим политичким амбицијама и унитаристичким погледима на Босну и Херцеговину. Ми, међутим, полазимо од другачијег схватања дипломатије. Република Српска разговара и у Вашингтону и у Москви. У оба центра моћи имамо пријатеље и саговорнике с којима градимо односе међусобног поштовања и разумијевања. Не сматрамо да сарадња с једнима захтијева непријатељство према другима, нити да сопствене интересе треба да подређујемо туђим политичким подјелама. Као неко ко се дуго бави међународним односима, добро знам да је дипломатија најпотребнија управо онда када постоје дубоке политичке разлике. Велике силе то разумију чак и када су њихови међусобни односи оптерећени неким од најозбиљнијих изазова посљедњих неколико деценија. Зато је помало необично да се разговор који се у Вашингтону и Москви сматра изразом политичке одговорности, у случају Републике Српске из Сарајева често покушава приказати као политички преступ. Договор не значи да су нестале разлике између Сједињених Америчких Држава и Русије. Али показује да и усред озбиљних међународних изазова постоји простор за разумијевање заједничких интереса и постизање конкретних споразума. Зато још једном поздрављам и подржавам договор предсједника Трампа и Путина. Република Српска управо на таквом схватању дипломатије настоји да гради своје међународне односе, тражећи простор за сарадњу и договор упркос свим разликама. Јер дипломатија своју вриједност не доказује тиме с ким одбијамо да разговарамо, него оним што смо разговором способни да постигнемо.

Погледајте оригиналну објаву на X-у