Више јавно тужилаштво у Београду наложило је хитне провјере поводом враћања авиона компаније Air Serbia који је 3. новембра полетио из Београда за Москву, а у којем су се налазили Александар Вулин, Душан Бајатовић и Ненад Поповић.
Према раније објављеним информацијама, повратак авиона наредио је директор корпоративне безбједности Аеродрома „Никола Тесла“ Milan Куч, након што је утврђено да један од путника није прошао прописану безбједносну контролу.
Посебно одјељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду упутило је хитан захтјев Служби за борбу против корупције ради утврђивања евентуалног постојања елемената кривичног дјела које се гони по службеној дужности.
У саопштењу Вишег јавног тужилаштва од 4. новембра наведено је да је полицији наложено да испита све околности догађаја, укључујући разлоге повратка авиона, поступање аеродромских служби и поштовање безбједносних процедура.
Тужилаштво је посебно нагласило да дежурни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва није био обавијештен о догађају, о чему постоји службена биљешка.
Разлози враћања авиона
Авион на лету ЈУ134 враћен је у Београднакон што је Air Serbia добила информацију од надлежних аеродромских служби које су захтијевале додатне безбједносне провјере у вези са једним путником.
Према ранијим информацијама, директор корпоративне безбједности Аеродрома „Никола Тесла“ Milan Куч наредио је повратак авиона након што је прегледом снимака наѕорних камера уочено да Александар Вулин није прошао прописану безбједносну контролу.
У јавности су се појавиле информације да је Вулин прошао кроз простор безбједносне контроле у пратњи припадника Безбедносно-информативне агенције (БИА).
Званично саопштење Вишег јавног тужилаштва не наводи идентитет путника због којег је авион враћен, већ захтијева да се утврде све околности догађаја.
Захтјеви тужилаштва према полицији
Полицији је наложено да обави разговор са директором корпоративне безбједности Аеродрома „Никола Тесла“, означеним иницијалима М.К.
Иако су медији раније објавили да је он наредио повратак авиона, тужилаштво тражи да се званично утврди ко је донио одлуку и на основу којих безбједносних процјена.
Истражитељи треба да утврде да ли је авион полетио у планирано вријеме, када је враћен, да ли је била угрожена безбједност лета и јесу ли прије полијетања поштоване све прописане процедуре.
Посебно ће бити испитано да ли је неко од путника или службених лица поступао супротно правилима и које су процедуре евентуално прекршене.
Провјера снимака и поступања служби
Тужилаштво захтијева провјеру евиденција о наѕору, контроли и безбједности аеродромског простора у вријеме догађаја.
Потребно је утврдити постоје ли снимци безбједносних камера, шта је установљено након повратка авиона и које су мјере предузете.
Полиција треба да провјери ко је одобрио поновно полијетање, који су надлежни органи обавијештени и да ли је сачињен и достављен извјештај о догађају.
Улога другог тужиоца
Више јавно тужилаштво затражило је од главног јавног тужиоца Трећег основног јавног тужилаштва у Београду достављање предмета и изјашњење о основу поступања тог тужилаштва.
У саопштењу се наводи да је кривично дјело угрожавања безбједности ваздушног саобраћаја у надлежности Вишег јавног тужилаштва, док су евентуална кривична дјела везана за непоштовање безбједносних протокола у надлежности Посебног одјељења за сузбијање корупције.
За сада није саопштено да је утврђено постојање кривичног дјела.
Изјава Вулина
Вулин је потврдио да се налазио у авиону који је враћен у Београд, тврдећи да је прошао све безбједносне провјере и да код њега није пронађено ништа незаконито.
Описао је цијели догађај као покушај политичког обрачуна.
Осим Вулина, међу путницима су били директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић и Ненад Поповић.
Авион је након додатних провјера поново полетио и 4. новембра стигао у Москву, уз вишесатно кашњење.
