Угледни магазин Тхе Ецономист довео је у питање увјерења која посљедњих мјесеци све чешће долазе из различитих истраживачких института о наводном скором слому руске економије.
Након четири године економског раста упркос санкцијама, све гласнији број економиста тврди да руској ратној економији истиче вријеме. Ново извјештај Института за свјетску економију из Кила упозорава да се Русијасуочава са „структурном исцрпљеношћу“.
Чарлс Хекер (Цхарлес Хецкер) из британског Краљевског института за одбрамбене студије процјењује да је „Русија вјероватно већ у рецесији“, док Најџел Гулд-Дејвис (Нигел Гоулд-Давиес) из Међународног института за стратешке студије говори о „надолазећој кризи руске политичке економије“.
Чак и званични руски подаци показују да је БДП у првом кварталу пао за 0,2 одсто у односу на исти период прошле године.
Русија пркосила прогнозама
Од почетка рата у на Украјини 2022. године Русија Владимира Путина упорно је пркосила прогнозама о економском слому.
Западне санкције заобилазила је преусмјеравањем трговине према земљама попут Кине и Индије, док је огромне државне резерве усмјерила према војсци, инфраструктури и социјалним давањима.
Између 2022. и 2025. године реални БДП по становнику порастао је за 12 одсто. Иако се велики дио тог раста везује за војну производњу, што не доноси директну корист домаћинствима, резултат је далеко од катастрофичних сценарија који су годинама најављивани.
Према оцјени Тхе Ецономиста, упркос новим притисцима руска ратна економија није пред колапсом.
Опрез са статистиком
Лист упозорава да званичне статистике треба посматрати са одређеном дозом опреза.
Повећање ПДВ-а са 20 на 22 одсто почетком године подстакло је грађане да веће куповине обаве крајем 2025. године, што је вјештачки повећало економску активност у једном кварталу на рачун наредног.
Додатно, почетак 2026. године имао је мање радних дана него годину раније, док су временске прилике биле изразито неповољне чак и за руске услове.
Алтернативни показатељи нуде другачију слику. Голдман Сацхсов индекс економске активности указује на спор, али позитиван раст.
Подаци руске развојне банке ВЕБ показују да су се БДП и укупна економска активност убрзали током марта и априла, дијелом захваљујући расту цијена нафте.
Све то наводи на закључак да Русија готово сигурно није у рецесији.
Мјешовити сигнали из економије
Повјерење потрошача, према подацима независног центра Левада, благо је ослабило, али након што је претходно било на готово рекордним нивоима.
Посао је данас можда нешто теже пронаћи него прије годину или двије, али незапосленост се и даље креће око историјски ниских два одсто.
Русији је истовремено све теже да извози фосилна горива, која остају основа њене економије. Украјинапојачава нападе на енергетску инфраструктуру, док су цијене нафте паленакон врхунаца достигнутих током сукоба са Ираном.
Ипак, укупни извоз робе у априлу био је нешто већи него годину раније.
На појединим подручјима економија чак показује знакове опоравка. Инфлација је пала на приближно половину недавног врхунца од више од десет одсто.
Реалне пlatе, које су већ 25 одсто више него 2019. године, настављају да расту.
Аерофлот је у првих пет мјесеци ове године превезао путнике на рутама укупне дужине 40 милијарди километара, готово десет одсто више него у истом периоду прошле године.
Добро послују и олигарси
Према писању Тхе Ецономиста, руским олигарсима иде још боље.
Продаја луксузних аутомобила који у земљу стижу алтернативним каналима биљежи снажан раст. Само ове године купљено је 80 одсто више Ламборгхинија него током цијеле 2025. године.
Велики дио отпорности руске економије резултат је снажне државне потрошње. Прошле године руска влада издвојила је између седам и осам одсто БДП-а за војску.
Критичари упозоравају да такви издаци исцрпљују остатак економије и додатно оптерећују јавне финансије.
Међутим, војна потрошња данас је свега три до четири процентна поена БДП-а већа него прије рата, што према оцјени магазина није довољно да изазове драматичне посљедице.
Путинова ратна машинерија и даље функционише
Руска држава и даље има могућност да повећава порезе, користи резерве или се додатно задужује на домаћем тржишту како би финансирала ратне трошкове.
Све у свему, Русија би ове године могла остварити економски раст од око један одсто, што је приближно на нивоу Француске или Канаде.
Нове санкције, додатни пад цијена нафте или интензивирање украјинских напада могли би додатно успорити раст.
Ипак, закључак Тхе Ецономиста јесте да би за озбиљније угрожавање руске ратне економије био потребан много снажнији ударац од свега што је до сада виђено.
Упркос свим проблемима, Путинова ратна машинерија за сада наставља да функционише, преноси Јутарњи.
