Када би се током цијелог мандата из буџета издвајало као неколико мјесеци пред изборе БиХ би вјероватно била земља с најквалитетнијом путном инфраструктуром, а њени грађани би живјели много достојанственије него након пребројавања гласова и инсталирања влада. Логичан је ово закључак након што у јеку кампање гледамо предизборна асфалтирања, подјеле новчаних помоћи, конкурсе за упошљавања и друге облике куповине гласова. Наравно, у повољнијој позицији су они који располажу буџетским средствима и најинтензивније их троше управо сада.
Недавно објављени подаци Транспаренцy Interнатионала БиХ само показују размјере проблема, јер је до средине септембра евидентирано више од 2.200 потенцијалних злоупотреба јавних ресурса. Од тога, 63 посто се односи на интензивирање јавних радова у предизборном периоду. Широм БиХ у току је 370 инфраструктурних пројеката вриједних близу 156 милиона КМ, док вриједност пројеката започетих у овом периоду износи готово 510 милиона КМ. Износи се настављају збрајати.
– Фокус је на томе да се што више новца извуче за финансирање изборне кампање различитих странака и кандидата и за куповину подршке бирача. Да не говоримо на који начин се злоупотребљавају јавне функције и институције, гдје се на свим активностима ради кампања. Пред сваке изборе имамо директан удар на буџет, гдје се дијели шаком и капом. Краткорочни подстицаји по 100 – 200 марака студентима, ученицима, пензионерима, интензивирани су инфраструктурни радови, свака улица, кружни ток или објекат користи се да се промовишу кандидати и странке, а све се представља као њихов лични поклон – каже за “Аваз” извршна директорица ТИ у БиХ Ивана Корајлић.
Промоција појединаца представља се као промоција институција, а појачан је и притисак на запослене у јавном сектору да “донесу” одређени број гласова.
– Видимо да је много присутнија пракса што се тиче притиска и куповине гласова, јер се странке на власти реално боје увођења нових технологија на предстојећим изборима. Боје се да ће бити смањен њихов утјецај у смислу фалсификовања гласова при пребројавању и слично, па сада на све начине покушавају да обезбиједе подршку прије самих избора, јер нису сигурни колико ће то моћи на сами изборни дан, као што су до сада радили – истиче Корајлић.
Изборним законом БиХ забрањено је кориштење јавних средстава и ресурса у сврху вођења изборне кампање или стјецања политичке користи. Члан ЦИК-а БиХ Суад Арнаутовић каже да су измјенама Изборног закона из 2024. проширене надлежности ЦИК-а у смислу праћења злоупотребе јавних средстава носилаца извршне функције и носилаца мандата. У случају утврђивања одговорности, прописане казне износе од 3.000 до 30.000 за политички субјект, а 3.000 до 15.000 КМ за кандидате.
– ЦИК је до 21. септембра отворила 16 предмета из ове области. Кључна препрека за ефикасније дјеловање ЦИК-а у овој области је систематизација радних мјеста, што смо неколико пута скренули пажњу. На наш правилник потребна је сагласност Вијећа министара, која је, без икаквих оправданих разлога, ускраћена. Истичем да је ЦИК БиХнезависни орган, који свој извјештај подноси Парламентарној скупштини БИХ. Нисмо класични извршни орган, којем би Вијеће министара било наредбодавац, него су наше овласти утврђене Изборним законом БиХ. Потпуно је непојмљиво да Вијеће министара треба да утјече на систематизацију овог органа – каже Арнаутовић за “Аваз”.
Арнаутовић појашњава да ЦИК тренутно нема довољно ресурса да, уз све остале активности, благовремено реагира по службеној дужности, па се ослања углавном на приговоре невладиног сектора.
– У неким случајевима било би потребно да имамо истражитеље, који су оспособљени као да раде у полицијским органима. Онај ко познаје закон о управном поступку зна да је потребно саслушати све стране, узети изјаве, утврдити чињенице и предложити мјеру ЦИК-у. Ми ћемо по сваком предмету донијети одлуку, али нам треба времена – истиче Арнаутовић.
