БАЊАЛУКА– Грађани и привредна друштва у БиХ све чешће купују путем интернета из иностранства, али бирају знатно јефтинију робу, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ. За девет мјесеци ове године стигло је више поштанских пакета него лани, али је њихова укупна вриједност пала за готово пола милиона марака.
У поштанском промету за девет мјесеци 2026. оцарињена је роба вриједна око 2,44 милиона КМ, што је за 450.895 КМ мање него у истом периоду 2025. године. Број оцарињених пошиљки порастао је са 2.090 на 2.152, односно за 62 пошиљке. Укупна тежина оцарињене робе смањена је са 16,43 на око 13,45 тона, док је на име увозних дажбина наплаћено 546.406 КМ, у поређењу са 643.546 КМ у истом периоду претходне године.
Вриједност оцарињене робе по царинским рефератима износила је око 1,18 милиона КМ у Сарајеву, 674.000 КМ у Мостару и 579.000 КМ у Бањалуци.
Предсједник Скупштине Удружења трговине Привредне коморе Републике Српске Milan Лебурић истиче да конкуренција страних интернет пlatформи не погађа подједнако све трговинске дјеlatности, али да је посебно изражена код продаје спортске опреме и сличних производа. Прехрамбена трговина није толико угрожена, али продавци спортске опреме сматрају да им нелојална конкуренција представља велики проблем.
Лебурић наводи да је један од одговора домаћих трговаца на промјене потрошачких навика развој сопствене интернет продаје. Очекује да ће у наредне двије до три године све више трговина, уз класичне продавнице, имати и онлајн понуду. Као предности електронске трговине истиче ниже трошкове пословања, мању потребу за складишним простором на више локација и могућност да се достава повјери брзим поштама, умјесто организовања сопствене дистрибуције.
Економиста Милош Тодоровић сматра да раст броја оцарињених пошиљки уз пад њихове укупне вриједности указује на то да грађани све чешће купују јефтиније производе, настојећи да уштеде у условима раста цијена и прихода који не прате у потпуности поскупљења. Он упозорава да ниска цијена не мора нужно значити и испlatиву куповину, посебно када је ријеч о производима чија су трајност, квалитет и безбједност упитни. Посебну пажњу захтијевају суплементи и слични производи који се наручују из иностранства, јер за њих могу важити посебни услови увоза и стављања у промет.
Тодоровић сматра да дугорочно повећање куповине на страним пlatформама може имати негативне посљедице по домаћу економију, јер се новац потрошен на увозне производе одлива из земље умјесто да остане у домаћем привредном систему. Повећање куповине из иностранства додатно продубљује неравнотежу између новца који одлази и онога који улази у домаћу економију.
