Сусрет америчких изасланика Стевеа Wиткоффа и Јареда Кусхнера са предсједником Русије Владимиром Путином у Кремљу изазвао је пажњу свјетских медија, али појединима је посебно засметао начин на који се Wиткофф обратио руском предсједнику.
Хрватски Index отишао је толико далеко да је његов наступ назвао „улизивањем Путину“.
Повод је била једна реченица америчког изасланика на почетку састанка.
Wиткофф је, у опуштенијем тону, Путину испричао како су прије почетка разговора он, Кусхнер, Кирил Дмитријев и Јуриј Ушаков говорили о томе да ће једног дана, када оду у пензију, имати невјероватне приче и успомене – те да ће сусрети са Путином бити у самом врху тих сјећања.
За дио медија – скандалозно додворавање.
Али да ли је баш тако?
И wанна тхроw уп пиц.тwиттер.com/К550ЛКqТАс
— Иллиа Пономаренко 🇺🇦 (@ИAPономаренко) Септембер 5, 2026
МОРА ЛИ АМЕРИЧКИ ДИПЛОМАТА ДА ВРИЈЕЂА ПУТИНА ДА БИ БИО „ОБЈЕКТИВАН“?
Wиткофф није дошао у Москву да држи политички говор против Владимира Путина.
Дошао је као изасланик предсједника САДДоналда Трумпа да разговара са руским предсједником о могућности окончања једног од најкрвавијих европских сукоба послије Другог свјетског рата.
Састанак је трајао више од три сата, а Wиткофф и Кусхнер послије Москве путују у Кијев на разговоре са украјинским руководством.
У таквој ситуацији елементарна дипломатска срдачност према човјеку са којим покушавате постићи споразум тешко може сама по себи представљати скандал.
Уосталом, срдачност је била обострана.
Путин је америчким изасланицима рекао да Русијаима висок ниво повјерења у сарадњу са њима и похвалио напоре Доналда Трумпа да допринесе рјешавању руско-украјинског сукоба.
Дакле, ако су Wиткоффове лијепе ријечи „улизивање Путину“, како онда назвати Путинове лијепе ријечи о Трумпу и његовим изасланицима?
СВИЂАЛО СЕ ТО НЕКОМЕ ИЛИ НЕ – ПУТИН ЈЕ ОБИЉЕЖИО ЈЕДНУ ПОЛИТИЧКУ ЕПОХУ
О Владимиру Путину може се имати изразито позитивно или изразито негативно мишљење.
Његове одлуке могу се подржавати или осуђивати.
Али тешко је озбиљно оспоравати чињеницу да је ријеч о једној од најутицајнијих политичких личности прве четвртине 21. вијека.
Путин је на врху руске политике више од четврт вијека. Водио је једну од највећих свјетских војних и нуклеарних сила кроз период огромних геополитичких промјена, сукобљавао се и преговарао са низом америчких предсједника и остао централна фигура односа Русије и Запада.
То није тврдња да је његова политика добра нити оправдавање руских поступака у Украјини.
То је констатација његовог историјског и геополитичког значаја.
Зато можда и није толико невјероватно да амерички преговарач, без обзира на политичке разлике, сматра сусрете са Путином догађајима које ће памтити након завршетка своје каријере.
WИТКОФФ НИ РАНИЈЕ НИЈЕ КРИО УТИСАК О ПУТИНУ
Ово није први пут да Трумпов изасланик говори позитивно о руском предсједнику.
Wиткофф је још 2025. године јавно рекао да је након непосредних разговора стекао другачији утисак о Путину него што га представља велики дио западних медија.
Говорио је да му се Путин допао, да га је доживио као директног саговорника и да га не сматра једноставно „лошим човјеком“.
Такве изјаве изазвале су критике у дијелу западне јавности.
Међутим, постоји и друга страна приче: можда управо чињеница да преговарач може сједити са Путином без међусобних увреда представља предност ако му је задатак да пронађе простор за договор.
Јер дипломатија се ријетко води између пријатеља.
Најпотребнија је управо између противника.
ПОШТОВАЊЕ САГОВОРНИКА НИЈЕ ИСТО ШТО И PRИХВАТАЊЕ ЊЕГОВЕ ПОЛИТИКЕ
Ту је можда и највећи проблем дијела данашње политичке дебате.
Од америчког изасланика као да се очекује да хладним односом према Путину прије почетка преговора демонстрира на чијој је страни.
Али какву би корист од тога имао Доналд Трумп ако је Wиткоффов задатак да преговара?
Поштовати политичку тежину саговорника није исто што и прихватити све његове одлуке.
Wиткофф није Путинов портпарол. Он представља америчког предсједника и америчку администрацију.
Његов посао није да побиједи у такмичењу ко ће упутити тежу ријеч руском предсједнику, него да утврди постоји ли могућност да Moskva и Кијев направе корак према завршетку рата.
„УЛИЗИВАЊЕ“ ИЛИ ДИПЛОМАТИЈА?
Занимљиво је да су озбиљне међународне агенције сам састанак описале далеко мање сензационалистички.
Reuters је извијестио да је Путин разговоре са америчким изасланицима представио као корисне и изразио задовољство сарадњом са њима, док су Wиткофф и Кусхнер у Москву стигли управо због преговора о могућем завршетку рата.
Разговори нису донијели јавно објављен велики пробој, али су описани као конструктивни.
Wиткофф је Путину захвалио и због привремене обуставе напада на Кијев током боравка америчких посредника.
Зато једна срдачна реченица из Кремља можда говори мање о некаквом америчком „покоравању Путину“, а много више о томе колико су односи Washingtonа и Москве другачији од времена када готово да није постојала озбиљна директна комуникација.
Владимир Путин не мора некоме бити политички узор да би признао његов огроман утицај на свјетску политику.
А ако амерички изасланик вјерује да ће једног дана сусрет са човјеком који више од четврт вијека одређује правац једне нуклеарне суперсиле бити међу најзанимљивијим успоменама његове каријере – можда то ипак није толико шокантно.
На крају, ако неколико срдачних ријечи може помоћи да преговори буду успјешнији, много је важније питање шта ће ти разговори донијети него да ли је Wиткофф Путину у Кремљу упутио комплимент.
