У Њујорку је данас, 12.маја, одржана полугодишња дебата Савјета безбједности УН о БиХ.
Дебата Савјета безбједности УН о БиХ, на којој се расправљало о улози ОХР-а након оставке Кристијана Шмита, којег у Републици Српској не признају за високог представника у БиХ, је завршена, а мишљења свјетских сила су подјељена.
Велика Британија: Високи представник и даље кључан за стабилност БиХ
Представник Уједињеног Краљевства при Уједињеним нацијама Џејмс Кариуки изјавио је данас на сједници Савјета безбједности УН (СБ УН) посвећеној Босни и Херцеговини да Лондон наставља снажно да подржава улогу високог представника као кључног механизма цивилног спровођења Дејтонског мировног споразума.
„Понављамо подршку високом представнику као камену темељцу цивилне имплементације Дејтонског споразума“, рекао је Кариуки.
Британски дипломата изразио је забринутост због политичке ситуације у Босни и Херцеговини, наводећи да поједини политички актери настављају да опструишу демократске процесе, блокирају законодавни рад и злоупотребљавају уставне механизме.
Он је упозорио да будућност Босне и Херцеговине не смије да буде „талац политике подјела“, упозоравајући на подстицање етничких и вјерских тензија, као и на реторику која укључује позиве на формирање трећег ентитета или сецесију.
„Не треба се водити извјештајима, већ принципима“
Успјех се може постићи само поштовањем уставности оба ентитета у БиХ, као и поштовањем сва три конститутивна народа, као што је то предвиђено Дејтонским мировним споразумом, а међународна заједница треба да подржи управљање у БиХ које ће бити у рукама изабраних домаћих политичких актера, изјавио је амбасадор Србије у УН Радомир Илић.
Он је на сједници Савјета безбједности УН о БиХ нагласио да се не треба водити извјештајима, већ принципима, јер се извјештаји мијењају од стране до стране, а то са принципима не би требао да буде случај.
Илић је потврдио непоколебљиву приврженост Србије територијалном интегритету и суверенитету предвиђеним Повељом УН, уз напомену да Београд стога подржава сувереност и територијални интегритет БиХ у складу са Дејтонским мировним споразумом, који остаје камен темељац мира, стабилности и уставног поретка у БиХ.
Он је напоменуо да Србија вјерује да будућност БиХ лежи у законито изабраним домаћим актерима, те да су дијалог, компромис и међусобно разумијевање незамјењиви.
„Мере које нису донесене уз сагласност подривају стабилност. БиХ је потребно да се њом управља изнутра, док међународни актери треба то да подрже“, закључио је Илић.
„Еуфор и даље има кључну улогу“
Шеф Делегације ЕУ у УН Ставрос Ламбринидис истакао је да је одлуком о отварању преговора о приступању БиХ Унији остварен велики напредак, али да је динамика спровођења реформи од тада стала.
Он је на сједници Савјета безбједности УН о БиХ рекао да је приврженост политичког руководства у БиХ донијела поменути напредак, те да је ЕУ привржена европској перспективи БиХ.
Ламбринидис је у име ЕУ позвао све стране у БиХ да се врате европском путу и спроведу реформе.
Он је додао да Еуфор и даље има кључну улогу у помагању властима у одржавању мира и безбједности.
Балта: Дејтон је темељ остварења у БиХ
Амбасадор Грчке при УН Аглаја Балта изјавила је да је Дејтонски мировни споразум био темељ достигнућа у БиХ у претходне три деценије и да остварења не смију бити доведена у питање.
„Дејтонски споразум и даље је темељ тих достигнућа, мора бити очуван и морају га поштовати све три стране“, рекла је Балта на сједници Савјета безбједности УН.
Она је додала да ће Грчка „наставити да подржава снажне и ефикасне демократске институције у БиХ, које доприносе стабилности, кохезији и развоју земље“.
Париз привржен политичкој стабилности БиХ
Француска је привржена политичкој стабилности, територијалном интегритету и суверености БиХ, изјавио је француски амбасадор у УН Жером Бонафон.
Он је на сједници Савјета безбједности УН о БиХ рекао да Француска подржава све напоре БиХ да напредује на путу преговора о учлањењу у ЕУ.
Бонафон је нагласио да је будућност БиХ, као и цјелокупног Балкана у ЕУ.
Он је позвао све политичке актере у БиХ да појачају напоре у процесу спровођења реформи.
Бонафон ја подсјетио да су 2008. године усвојени циљеви у квиру агенде „Пет плус два“, уз напомену да се Француска нада да се они могу што прије остварити.
Он је нагласио важност избора у БиХ, који ће бити одржани у октобру, као и тога да они буду транспаренти и одржани уз „изборни интегритет“.
Представник Кине: Остајемо при свом ставу – Шмит није потврђен у Савјету безбједности
Замјеник сталног представника Кине у Савјету безбједности Уједињених Нација Сун Леј истакао је на сједници о ситуацији о БиХ да Кина остаје при свом ставу, а то је да Кристијан Шмит није потврђен у Савјету безбједности УН-а.
„Од суштинске је важности да се поштује принцип немијешања у унутрашње ствари. Судбина Босне и Херцеговине треба да буде у рукама њених народа, а о њеним питањима треба самостално да одлучују и управљају сами народи. Кина је упозната са најавом Шмита да ће поднијети оставку на функцију високог представника. Наш став по том питању остаје непромијењен“, истакао је он.
Додао је да именовање Шмита није потврдио Савјет безбједности УН.
„И институција високог представника и бонска овлашћења представљају посебне аранжмане за посебан период. Они не би требало да буду продужавани, а још мање да постану трајни“, додао је он.
Небензја позвао на хитно гашење ОХР-а
Позивам на хитно гашење ОХР-а, јер је он приватизован и главни фатор нестабилност, рекао је руски амбасадор у УН Василиј Небензја, током сједнице Савјета безбједности УН.
„Успостављен је протекторат у БиХ. Имали смо незаконито именовање Кристијана Шмита. Он је покушао да оптужи Републику Српску за нестабилности у БиХ“, рекао је Небензја.
Он је споменуо и, како је навео, уплитање Берлина, Лондона и Париза у унутрашња питања БиХ која су донијела нестабилности.
„Запад жртвује напоре за стабилизацијом. Имплементација Дејтонског мировног споразума је предмет манипулације да би се нарушио мир грађанима. Они који су склони да заборављају, 90-их година смо имали Западне актере који су подстицали сукоб у БиХ, а који су били у супротности са очувањем територијалног интегритета Југославије“, нагласио је Небензја.
„У БиХ се ближи крај међународном интервенционизму и туторству“
„У БиХ се ближи крај међународном интервенционизму и туторству“, поручила је представница САД у Савјету безбједности УН Тами Брус, на сједници у Њујорку на којој се расправља о БиХ.
„САД сматрају да наредни изабрани високи представник треба да ради на пребацивању надлежности управљања институцијама домаће изабране политичаре и мора да има и унутрашњи и међународни консензус“, изјавила је Брус.
Она је на сједници Савјета безбједности УН о БиХ нагласила да „ОХР никада није требао да буде трајна мисија, те да ће наредни изабрани високи представник имати ограничена овлаштења“.
Брусова је подсјетила да се „предсједник Милорад Додик повукао са функције, те да су у Републици Српској повучени закони које су САД сматрале ‘спорним’, уз напомену да ће у октобру бити одржани избори“.
Она је оцијенила да се међународна мисија у БиХ креће ка новој фази, те да ускоро неће бити потребна функција високог представника.
Према њеним ријечима, поента је да се прагматична рјешења траже кроз договор, а не кроз диктат.
Она је нагласила да ће САД процјењивати кандидате у смислу повјерења и непристрасности, те да Америка има и своје кандидате „уколико то буде потребно“.
Брусова је навела да је порука лидерима у БиХ да се усредсреде на прагматично управљање, а не на драматичне промјене.
„Важно јачање демократске отпорности“
Велика Британија позива политичаре у БиХ да се усредсреде на агенду реформи, а међународну заједницу да подржи БиХ на том путу, изјавио је замјеник амбасадора Велике Британије у УН Џејмс Каријуки.
Он је на сједници Савјете безбједности УН навео да је Лондон „забринут због ситуације у БиХ“, уз напомену да је у изборној години важно „јачање демократске отпорности“, као и то да се на изборима користи савремена технологија.
„Дејтонски мировни споразум обавезује на поштовање политичке независности, територијалног интегритета и суверености БиХ“, нагласио је Каријуки.
Он је још једном поновио став Лондона да „треба да се подржи функција високог представника, као и пуна овлаштења на тој функцији“.
Русија се успротивила присуству Шмита
Одмах на почетку сједнице Савјета безбједности УН на којој се расправља о БиХ, Русија се успротивила томе да на сједници присуствује Кристијан Шмит.
„Имамо присуство Кристијана Шмита. Он никада није имао, нити има право да се обраћа међународној заједници. Не треба да предаје икакве документе овом вијећу. Тражимо да се његове ријечи узму као лично гледиште једног грађанина Њемачке. Шмит је наводно одступио са позиције коју никада није ни имао“, нагласила је Ана Јевстингејева, замјеник сталног представника Москве у УН, преноси РТРС.
Шмит напушта БиХ
ОХР је саопштио да је Шмит донио личну одлуку да напушта БиХ.
Шмит је о својој одлуци обавијестио Управни одбор Савјета за спровођење мира (ПИЦ) од којег је, како се наводи, затражио да започну рад на проналажењу његовог насљедника.
Из ОХР-а наводе да ће Шмит остати у БиХ „док траје потрага за његовим насљедником“.
Предсједник СНСД-а Милорад Додик рекао је раније да вјерује да ће Русија на сједници тражити да све Шмитове одлуке буду проглашене правно неважећим.
Влада Републике Српске усвојила је 1. маја 35. извјештај Савјету безбједности УН у којем је истакла досљедну подршка Републике Српске Дејтонском споразуму и уставном поретку БиХ који је тим документом успостављен, а указано је на проблем да појединци у БиХ и ван ње не прихватају дејтонски компромис.
Република Српска је позвала Савјет безбједности УН и његове чланице да се заложе за досљедну примјену Дејтонског споразума, укључујући и поштовање права на самостално управљање, у складу са Уставом БиХ, преноси Срна.
