Губитак килограма није увијек само питање исхране, физичке активности и дисциплине. На тјелесну масу могу утицати бројни фактори, од сна и стреса до лијекова, генетике и одређених здравствених стања.
Због тога чињеница да неко тешко губи килограме не значи аутоматски да се не труди довољно. Када особа промијени животне навике, а тјелесна маса се не смањује, један од корака може бити провјера могућих здравствених узрока, пише Живим.хр.
„Код особа које тешко губе килограме, упркос здравијој исхрани и физичкој активности, потребно је размотрити ширу слику“, упозорава ендокринолог Дијана Џао.
Према њеним ријечима, на тјелесну масу могу утицати сан, стрес, лијекови, генетика, хормонски поремећаји и друга здравствена стања.
Какву улогу има штитна жлијезда
Када јој пацијент каже да не може да смрша, др Џао међу првим анализама провјерава функцију штитне жлијезде.
Ако штитна жлијезда ради успорено, односно ако је ријеч о хипотиреози, организам троши мање енергије, што може допринијети повећању тјелесне масе.
Ипак, то не значи да је свако дебљање посљедица проблема са штитном жлијездом. Код нелијечене хипотиреозе повећање тјелесне масе обично је реlatивно умјерено, а дио додатних килограма може бити посљедица задржавања соли и воде, а не само накупљања масног ткива.
Особе са успореним радом штитне жлијезде могу осјећати и изражен умор, због чега су мање физички активне, што такође може утицати на тјелесну масу.
Масноћа на стомаку није доказ проблема са штитном жлијездом
На интернету се може наићи на израз „тхyроид беллy“, којим се накупљање масног ткива у предјелу стомака повезује са штитном жлијездом.
Др Џао, међутим, наглашава да то није медицинска дијагноза. Не постоји посебан распоред масног ткива на основу којег би љекар могао закључити да особа има поремећај рада штитне жлијезде.
Гојење у предјелу струка може бити здравствено значајно, али само по себи није доказ хипотиреозе.
Анализа крви може бити први корак
За процјену функције штитне жлијезде користе се лабораторијске анализе, а један од најважнијих показатеља је ТСХ, односно тиреотропин.
Овај хормон производи хипофиза и њиме регулише рад штитне жлијезде. Када она производи премало хормона, хипофиза обично повећава производњу ТСХ-а како би је подстакла на рад, због чега је код примарне хипотиреозе ТСХ најчешће повишен. Код хипертиреозе, када штитна жлијезда производи превише хормона, вриједност ТСХ-а најчешће је снижена.
Ипак, лабораторијске резултате не треба тумачити изоловано. На њих могу утицати различите околности, па их љекар процјењује заједно са симптомима, другим налазима и цјелокупним здравственим стањем пацијента.
Ако су налази штитне жлијезде уредни, а особа и даље тешко губи килограме, могу се разматрати и други фактори, међу којима су метаболизам глукозе, лијекови, квалитет сна, стрес, генетика, прехрамбене навике и ниво физичке активности, преноси Побједа.
