Основица за борачки додатак у Републици Српској, а који је тренутно 4 КМ, биће повећана на 4,5 КМ, а свако наредно повећање више неће зависити од одлуке Владе Републике Српске, већ од просјечне нето плате у Српској у претходној години.
Кључне промјене у закону
- Основица за борачки додатак повећана на 4,5 КМ
- Везивање основице за просјечну нето плату
- Укидање дискреционе одлуке Владе
- Нова права за борце и породице
- Проширење права на бивше припаднике Војске РСК
Ово је једна од кључних измјена и допуна Закона о правима бораца, војних инвалида и погинулих бораца у Одбрамбено отаџбинском рату у Републици Српској, а које је, у форми приједлога, усвојила Влада РС на сједници одржаној у четвртак, 9. априла 2026. у Бањалуци.
Закон ће по хитном поступку бити упућен у Народну скупштину Републике Српске, а његово усвајање донијеће, према ријечима Радана Остојића, министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, бројна побољшања за борачке категорије.
Споран члан 16. актуелног закона
Влада РС је у измјене и допуне закона кренула због одлуке Уставног суда БиХ од прије двије године, а који је неуставним прогласио члан 16. актуелног Закона о правима бораца.
За Уставни суд је било спорно то што је приликом дефинисања основице дошло до мијешања између извршне и законодавне власти, односно да извршна власт не може бити та која ће регулисати основице за борце сваке године, већ да се то питање мора уредити директно законом.
„Циљ је да кроз регулисање члана 16. дефинишемо да основица не зависи ни од појединца нити од неког инокосног органа, него искључиво од закона“, поручио је Остојић.
Шта се дефинише измјенама члана 16?
Члан 16. Закона о правима бораца и у измјенама и допунама закона остаје кључни за дефинисање основице за борачки додатак и друге накнаде, али за разлику од раније, сада прецизно дефинише како ће се основице одређивати новчано и то у ставу 1. и 2. овог члана.
„Основица за обрачун примања, изузев борачког додатка и посебне новчане накнаде, утврђује се у проценту од 72 одсто од просјечне нето плате. Ово се односи на личне и породичне инвалиднине. На крају године ће се видјети колика је била просјечна нето плата у току календарске године и 72 одсто од те просјечне зараде биће основица у номиналном износу. Та основица је сада 1.100 КМ“, рекао је Остојић те наставио:
„Што се тиче борачког додатка, основица за обрачун и посебна новчана накнада утврђује се у проценту од 0,295 одсто од просјечне нето плате у Републици Српској у претходној години, према саопштењу Завода за статистику РС. То ће сада бити 4,5 КМ. Кад будемо имали крај године, видјећемо по подацима Завода колика је нето плата, обрачунаће се и надам се да ће од наредне године то бити 5 КМ за борачки додатак.“
Шта још предвиђа нови закон?
Уз наведено, законом се појављује рјешење за бивше припаднике Војске РСК на територији Републике Српске, а они би требало да буду уведени у регистар и имаће права на примања.
„Њихово учешће у рату досад је било регулисано законом и признавано је до 19. маја 1992. Сад се стичу услови да и онима који су били учесници рата послије тог датума, да ли на простору РСК или Републике Српске, тај период буде признат као учешће у рату. Имамо спорно само што не постоје војноевиденциона документа за те припаднике и то питање ћемо морати да ријешимо кроз поѕаконски акт, али они морају бити укључени у то“, појаснио је Остојић.
Нова рјешења су и да ће за дјецу чија су оба родитеља (и отац и мајка) погинула у току ОО рата бити уведено годишње примање у висини двије основице.
Поред тога, борци са 65 и више година који су неспособни за рад и који не могу да остваре права на пензију, нити било каква друга, те који имају само примање у виду борачког додатка, имаће још једно примање у висини борачког додатка.
Надаље, ратни заробљеници имаће такође додатно примање у висини основице којом се обрачунава борачки додатак за онај период који су провели у ратном заробљеништву.
„Учешће у рату у зони борбених дејстава рачунало се од Дејтонског мировног споразума, тј. 21. новембра 1995. За оне који су остали у заробљеништву и послије тог датума, сав тај период биће признат као учешће у рату у зони борбених дејстава“, појаснио је министар.
Ревизија и даље проблем
А оно што је врло важно истаћи јесте то да нови закон још не рјешава питање ревизије статуса бораца о којем је било много ријечи у претходном периоду.
Остојић истиче да је за то неопходно учешће свих борачких представника.
„Ту има толико аномалија, отворио се процес да људи са два свједока доказују учешће у рату и за мјесец дана. Неки дан сам видио случај да човјек доказује и три дана. Шта ће ти три дана, каже имам 27 и та три и имам један мјесец. То је такав апсурд и немам могућности да их овдје излажем појединачно, јер ту има заштита личних података“, навео је министар.
