Русијазаоштрава сукоб са Западом и у Земљиној орбити, гдје се њен сателит „Космос-2612“ изузетно близу приближио летјелици финско-америчке компаније ИЦЕYЕ, чије снимке користи украјинска војска. Према процјенама стручњака, удаљеност између двије летјелице у једном тренутку могла је износити свега неколико десетина метара.
О сателитима „ловцима“ и све интензивнијем надметању Русије и САДу свемиру говори се већ дуго, али приближавање забиљежено 18. октобра представља досад незабиљежено заоштравање нових „ратова звијезда“, пише „Медуза“.
Компанија ИЦЕYЕ отворено помаже Украјини, омогућавајући њеним оружаним снагама приступ сателитским снимцима руских војних објеката, укључујући аеродроме, војне луке и рафинерије нафте. Најновији маневри изазвали су забринутост независних стручњака, док их поједини руски војни аналитичари представљају као упозорење комерцијалним компанијама које подржавају Кијев.
Приближавање сателита и маневар „Космос-2612“
Током ноћи уочи 18. октобра руски сателит „Космос-2612“ приближио се сателиту за радарско снимање ИЦЕYЕ-X36, након низа маневара започетих четири дана раније. Податке које прикупљају сателити компаније ИЦЕYЕ користи украјинска војска.
Четири руске летјелице, „Космос-2612“, „Космос-2610“, „Космос-2611“ и „Космос-2613“, још су прољећос прилазиле истом сателиту. Раније, у фебруару, медији су извјештавали и о маневрима руских летјелица „Луч“, које су пратиле телекомуникационе сателите компанија Интелсат и Јутелсат.
Овог пута, међутим, „Космос-2612“ пришао је знатно ближе него раније. Умјесто неколико десетина километара, двије летјелице дијелиле су стотине, а могуће и свега десетине метара.
Астроном Марко Лангбрук процјењује да је у тренутку највећег приближавања, 18. октобра у 1.35 часова по Гриничу, удаљеност између сателита износила између 26 и 470 метара. Због грешака у мјерењу није могуће дати прецизнију процјену.
Барт Хендрикс, независни истраживач руског свемирског програма, рекао је за „Медузу“ да му није познат ранији сусрет на тако малој удаљености у ниској Земљиној орбити. У претходним случајевима сателити су остајали удаљени најмање неколико десетина километара.
Сложеност и сврха руских маневра
Хендрикс је изненађен сложеношћу маневара и упорношћу „Космоса-2612“ и других руских сателита лансираних 16. априла са космодрома Плесецк. Они су потрошили знатну количину горива, што није карактеристично за обичне сателите за посматрање или комуникацију.
Према његовим ријечима, Русија овим најновијим заоштравањем показује способност да брзо и непредвидиво мијења орбите како би угрозила непријатељске сателите.
Такво понашање отвара питање стварне намјене ових летјелица и могућности да се њихови маневри користе за притисак на друге оператере у свемиру.
Упозорење компанијама ИЦЕYЕ и Старлинк
Руска војска је раније потврдила лансирање инспекцијских сателита, тврдећи да је њихова једина намјена праћење стања руских сателита. Након опасног приближавања „Космоса-2612“, руски државни лист „Росијска газета“ објавио је текст војног стручњака Јурија Кнутова, који тврди да руске активности не крше међународно право и представљају средство стратешког одвраћања.
Кнутов наводи да приближавање сателиту ИЦЕYЕ-X36 шаље јасну поруку комерцијалним компанијама које прикупљају обавјештајне податке против Русије да њихове летјелице могу бити подвргнуте принудној инспекцији у орбити.
Према његовом тумачењу, сателити компаније ИЦЕYЕ и мрежа Старлинк, која има кључну улогу у командовању и комуникацији украјинске војске, практично су постали дио обавјештајног апарата NATO-а.
Могући циљеви руских маневара
Кнутов и аналитичар Георгиј Тришкин сматрају да је сврха маневара „Космоса“ била да се сателит ИЦЕYЕ примора на промјене путање ради избјегавања судара, што би трошило његове залихе горива и могло га учинити бескорисним.
Руске летјелице су, према Кнутову, мање рањиве на такву тактику јер имају веће резерве горива и могу изводити сложене маневре током дужих периода.
Посматрање са Земље и развој сличних програма
Приближавање „Космоса-2612“ и сателита ИЦЕYЕ-X36 могло је бити посматрано са Земље двогледом или аматерским телескопом, што је потврдио снимак швајцарске компаније „С2А системс“.
Русија није једина држава која развија инспекцијске сателите; сличне програме имају САД и Кина. Ове летјелице служе за прилазак објектима у свемиру ради пресретања сигнала, прегледа, утврђивања кварова или чак уништења.
Већина ових програма покренута је и финансирана од стране војних структура, а јавност о њима сазнаје углавном захваљујући астрономима аматерима.
Разлике у праћењу руских и америчких сателита
Америчка војска води главни јавно доступни каталог вјештачких објеката у свемиру, али не објављује потпуне податке о неким војним и обавјештајним сателитима или их објављује са закашњењем. Руски сателити су транспарентнији у том погледу, што омогућава лакше праћење њихових орбита.
Реакције САД и развој америчких програма
Стејт департмент САД је 2018. године протестовао због неуобичајеног понашања руских сателита, а америчка војска упозоравала је на пријетеће маневре и тестирање противсателитског оружја.
Вашингтон је 2024. оптужио Москву за припреме распоређивања нуклеарног оружја у свемиру. Истовремено, САД користе инспекцијске сателите програма ГССAP за праћење летјелица у геостационарној орбити.
У јуну 2026. америчка војска је лансирала летјелице „Џакал“ и „Puma“ као дио вјежбе „Виктус Хејз“, увјежбавајући сценарије свемирског „лова“.
У септембру 2023. Pentagon је први пут признао распоређивање оружја у свемиру, што указује на наставак напетости у Земљиној орбити.
Могући даљи развој догађаја
Даљи развој зависи од количине горива преосталих руским сателитима. Према подацима Марка Лангбрука, „Космос-2612“ је до 21. октобра задржавао удаљеност од око 480 километара од мете, али би могао поново да приђе ако има довољно горива.
Још четири руска сателита лансирана заједно с њим крећу се сличним орбитама и вјероватно имају исти задатак, потенцијално пратећи сателите ИЦЕYЕ-X36 и ИЦЕYЕ-X37.
