Да ли сусрет Путина, Трампа и Сија мијења свјетски поредак

ИЗВОР:GlasSrpske

ПЕКИНГ – Фотографија Владимира Путина, Доналда Трампа и Сија Ђинпинга за истим столом у Шенжену представља значајан тренутак, али не и промјену свјетског поретка преко ноћи. Тројица лидера су се окупила у тренутку када стари поредак губи снагу, а ниједна сила не може сама наметати правила остатку свијета.

Први триlatерални сусрет предсједника САД, Русије и Кине имао је историјску тежину, али није донио конкретне договоре о најтежим питањима попут рата у Украјини или сукоба на Блиском истоку. Заједничка декларација показала је спремност за разговоре о смањењу нуклеарних ризика, енергетским токовима и реформи међународних институција, али без конкретних споразума.

Аналитичари сматрају да је сусрет више политички сигнал него почетак новог савеза. Три државе остају супарници са различитим интересима, али су показале да се кључна међународна питања не могу рјешавати без њиховог учешћа.


За Владимира Путина сусрет је прилика да покаже да Русијаније дипломатски изолована упркос санкцијама и рату у Украјини. За Сија Ђинпинга потврда је да Кинапостаје централно мјесто окупљања важних свјетских актера, док је Доналд Трамп желио да покаже да Вашингтон и даље може директно комуницирати са својим стратешким ривалима.

Професорица Факултета политичких наука у Београду Драгана Митровић истиче да је значај сусрета у спремности трију сила да разговарају о глобалним проблемима који превазилазе њихове међусобне односе, попут ратова, енергетске кризе, нестабилности у снабдијевању храном и инфлације. Она упозорава да овај сусрет не треба тумачити као стварање новог триlatералног руководства мимо постојећих међународних институција, већ као спремност да се преузме дио одговорности и разговара упркос неслагањима.

Професор Синиша Атлагић види сусрет као симболичко озваничење мултиполарног свијета, гдје се моћ обликује око више центара, првенствено због успона Кине. Русија, иако економски слабија, остаје незаобилазан актер због војне снаге и нуклеарног потенцијала. За Москву је значајно што је присутна за истим столом са Вашингтоном и Pekingом упркос сукобима и санкцијама.

Једна од важних тачака декларације односи се на смањење нуклеарних ризика и спречавање сукоба са несагледивим посљедицама. Ипак, сагласност је начелна и нема конкретног споразума о разоружању или механизама за смањење арсенала. Кина не жели ограничења која би је ставила у исту позицију са САД и Русијом, настављајући развој војних капацитета.

Енергетика је још једна област у којој три силе траже заједнички језик. Русија је велики произвођач енергената, Кина велики потрошач, а САД настоје задржати утицај на глобалним тржиштима. Иако постоји заједнички интерес за стабилност снабдијевања, супротности у политикама нису нестале.

Европска унија није била присутна на сусрету, што показује да њен утицај на глобалне односе опада, а тежиште се помјера ка истоку. Професорица Митровић сматра да се разговори о будућности свијета све чешће воде изван европских политичких центара.

Посебно осјетљиво питање остаје рат у Украјини, о којем ће се разговарати међу великим силама, али на самиту није било услова за коначан договор о миру. Исход сукоба и даље се одређује на бојном пољу.

Заједничка декларација из Шенжена показала је простор за договор, али није отклонила суштинске разлике између трију држава. Нема заједничког плана за окончање рата у Украјини, новог споразума о контроли нуклеарног наоружања нити јасног механизма за реформу међународних институција. Није постигнут ни договор о стварању трајног политичког савеза.

Шенжен не означава крај старог поретка нити почетак унапријед договорене подјеле свијета, али показује да се глобална политика све мање може водити без разговора са најмоћнијим државама. Фотографија тројице лидера није слика новог свјетског поретка, али показује ко данас има највећу тежину у одлучивању о његовој будућности.

За Републику Српску сусрет у Шенжену неће донијети непосредне политичке или економске посљедице, али је важан због промјена у међународним односима. Русија остаје значајан глобални актер, а Кина јача економско присуство и међународни утицај. Професорица Митровић истиче да је за мање земље важно да не постану коlatерална штета надметања великих сила, те да ће много зависити од тога да ли ће договори прерасти у конкретнију сарадњу.

Извор: GlasSrpske
Фото: Агенције | Путин, Си и Трамп
Будите уз Моју Републику
Пратите нас и понесите дио Републике Српскеса собом
За још вијести, прича, видео прилога и занимљивости из Републике Српске, запратите нас на Instagramу и Facebookу. Ако желите поклон са мотивима Српске, посјетите наш е-схоп и погледајте мајице, дуксерице, шоље, заставе, привјеске и друге производе.

Најновији чланци

Повезани чланци