У експлозији која је у суботу одјекнула у московском ресторану Балзи Росси погинуле су три особе, а више од 20 је повријеђено.
Према подацима Националног антитерористичког одбора Русије, експлозивну направу у ресторан је унијела достављачица, која је такође погинула, као и припадник обезбјеђења који је покушао да је заустави.
У ресторану је у том тренутку прослављан 55. рођендан генерал-пуковника Александра Чајка, команданта Ваздушно-космичких снага Русије.
Прослави је присуствовао велики дио војног врха Русије, укључујући бројне генерале и друге високе официре.
Према посљедњим информацијама, 17 руских држављана налази се у критичном стању након експлозије и превезени су у болнице.
На мјесто догађаја упућене су специјалне јединице, а новинарима је забрањен приступ том подручју.
Генерал није повријеђен у нападу, а Telegram канали блиски руским властима потврдили су да је био домаћин прославе, преноси Медуза.
Ако је заиста био мета атентата, Александар Чајко један је од највише рангираних руских генерала на ког је покушан атентат од почетка рата у Украјини. За команданта Ваздушно-космичких снага именован је у мају 2026. године, а прије тога обављао је низ кључних војних дужности. Предводио је руске војне операције у Сирији и офанзиву на Кијевску област 2022. године.
Против њега су изнесене бројне оптужбе за ратне злочине. Налази се под санкцијама Велике Британије и Европске уније, док истовремено носи титулу Хероја Русије, коју му је Владимир Путин додијелио 2020. године, преноси Index.
Војна каријера
Александар Јурјевич Чајко рођен је 27. јула 1971. године у Московској области. Завршио је Суворовску војну школу, а војну каријеру започео је као кадет. Године 1992. служио је у Западној групи снага у Њемачкој.
По повратку у Русију напредовао је у Московском војном округу и постао командант Друге таманске дивизије.
Академију Фрунзе завршио је 2001, а Војну академију Генералштаба 2012. године, најважнију установу за школовање највишег командног кадра руске војске. Чин генерал-мајора добио је 2013, а до 2017. командовао је Првом тенковском армијом, чији су документи касније пали у руке украјинске војске током повлачења из Кијевске области.
Оптужбе због дјеловања у Сирији
Његово име најчешће се повезује с дјеловањем у Сирији, гдје је у два наврата – од септембра 2019. до новембра 2020. године, те поново 2021. – командовао комплетним руским војним контингентом.
Хуман Ригхтс Wатцх објавио је 2020. године извјештај у којем анализира дјеловање руске војске у Сирији, укључујући период када је Чајко био на њеном челу.
Према наводима те организације, током командовања Сергеја Суровикина, Александра Сердјукова и Александра Чајка у борбама је погинуло најмање 1.600 цивила, углавном у подручју Идлиба. У извјештају се помињу и напади на болнице изведени у вријеме када је Чајко командовао руским снагама.
Хуман Ригхтс Wатцх документовао је 46 напада на објекте за које није утврђено војно присуство, што је, према њиховој оцјени, искључивало могућност случајности. Ипак, организација није пронашла конкретне доказе који би те операције директно повезали с Чајковим наређењима.
Оптужбе за нападе на школе и болнице изношене су и пред Савјетом безбједности Уједињених нација. Русијаје располагала координатама болница које је добила кроз механизам UN за деконфликцију, али су ти објекти упркос томе нападани.
Чајко је у јануару 2020. лично извјештавао Владимира Путина и тадашњег министра одбране Сергеја Шојгуа о току операција, због чега се сматра да је морао бити упознат с дјеловањем својих јединица.
По завршетку мисије у Сирији одликован је титулом Хероја Русије, док га је Велика Британија у јуну 2022. године уврстила на листу санкционисаних особа због подршке режиму Башара ал Асада.
Улога у Украјини
Чајка такође терете и за наводне ратне злочине у Украјини.
Генерал Чајко је 2022. године командовао Источном групом снага Русије. Јединице под његовом командом оптуживане су за масовна убиства, мучења и широко распрострањено уништавање цивилних објеката у Бучи.
Украјински тужиоци наводе да немају доказе да је Чајко издавао наређења за конкретне злочине, али истичу да су они почињени док је био на челу операције.
Ранији напади на високе руске официре
У Москви је раније убијен начелник Јединица за радијациону, хемијску и биолошку заштиту Игор Кирилов. Погинуо је у близини своје куће у експлозији бомбе постављене на електрични тротинет.
У улазу своје зграде у Москви нападнут је и замјеник начелника руске војне обавјештајне службе ГРУ Владимир Алексејев. На њега је пуцано из ватреног оружја, а према посљедњим информацијама налази се у тешком стању.
