Тешко је повјеровати да је министар културе и спорта Кантона СарајевоКенан Магода, након информације да је његов малољетни син ухапшен у оквиру истраге о паљењу компаније у Витезу, одлучио јавности понудити причу о томе како је његово дијете „увучено у јавни простор“. Јер, колико год Магода покушавао замаглити ствари, чињеница је врло једноставна: његово дијете није постало тема јавности зато што га је неко политички напао, него зато што се нашло међу ухапшенима у озбиљној полицијској истрази.
Наравно, малољетника треба штитити. Његов идентитет, приватност и сва права која му припадају морају бити заштићени. Али заштита малољетника није исто што и политичко прање одговорности његовог оца. Још мање значи да јавност треба прихватити конструкцију према којој је проблем то што се о случају говори, а не околности због којих је до хапшења уопће дошло.
Магода у свом обраћању пажљиво бира ријечи. Говори о „медијским нападима“, „покушајима дискредитације“ и томе да је његово дијете „увучено у јавни простор“. Готово да се ствара слика да је неко напао Магоду преко његовог дјетета. Међутим, према информацијама о хапшењу, ријеч је о полицијској акцији и сумњама које требају бити предмет истраге надлежних органа. То није политички напад. То је ствар за Тужилаштво и полицију.
Посебно лицемјерно звучи дио у којем министар поручује да „не тражи привилегију за своје дијете“. Нико му је, барем јавно, није ни понудио. Оно што јавност има право тражити јесте да се случај истражи до краја и да се утврди ко је одговоран. Ако је његов син невин, нека то институције утврде. Ако није, нека одговара у складу са законом. Управо то би требала бити тачка на којој свака прича завршава.
Магода каже да ће, ако се утврди одговорност његовог сина, тражити „најстроже посљедице које закон предвиђа“. То звучи принципијелно, али је у овом тренутку и прилично комотна политичка позиција. О одговорности малољетника неће одлучивати министар, нити ће је одређивати његова јавна саопћења. О томе ће одлучивати институције. Зато је далеко важније да Магода не покушава унапријед одређивати наратив цијелог случаја.
Још занимљивија је његова најава да постоје „околности и информације“ о којима ће говорити када за то дође вријеме. Та реченица оставља отворен простор за оно што политичари често раде када се нађу под притиском, сугерирају да јавност не зна цијелу причу, али не кажу шта је заправо тачно. Ако постоје релевантне информације које могу помоћи истрази, њихово мјесто је код надлежних органа, а не у политичком саопћењу. Ако постоје информације које могу објаснити случај, јавност ће их чути када за то буде вријеме.
Магода има потпуно право бити отац, бити забринут и стати уз своје дијете. Али функција министра носи и одговорност према јавности. Зато се не може цијели случај свести на емотивну причу о оцу којем је тешко јер му је дијете доспјело у медије.
Овдје нико не би смио доносити пресуду прије институција. Али исто тако нико нема право ни замјењивати тезе. Хапшење није пресуда, али није ни „увлачење дјетета у јавни простор“. То је озбиљан догађај који захтијева озбиљан одговор институција.
Ако Магода заиста тражи само истину, како тврди на крају свог саопћења, онда би било најбоље да пусти институције да до те истине дођу. Без политичког драматизирања, без унапријед припремљеног наратива о „нападима“, али и без покушаја да се пажња са самог случаја пребаци на тобожњу медијску хајку.
Јер јавност не треба министра који ће се прати од одговорности ријечима. Јавност треба институције које ће утврдити чињенице.
А онда, када чињенице буду познате, неће бити потребе ни за каквим политичким прањем – ни Магоде, ни његовог сина, ни било кога другог.
Подсјећамо, осим Магодиног малољетног сина, ухапшене су још три особе, међу којима још један малољетник. Као налогодавац, према информацијама портала Истрага.ba“, наводи се Алмедин Ћато.
