Све чешће анализе на Западу баве се питањем ко би могао преузети власт у Русији након Владимира Путина, посебно у околностима дуготрајног рата у Украјини и растућих друштвених и економских проблема унутар земље.
Иако се у руском друштву примјећују одређене промјене расположења, стручњаци упозоравају да не постоје јасни показатељи скорог одласка актуелног предсједника из Кремља.
Русија између империјалног насљеђа и савремене геополитике
Аналитичари истичу да се Русија не може посматрати искључиво кроз призму западних либерално-демократских вриједности, јер се ради о изразито сложеној држави са великим регионалним разликама и снажним историјским насљеђем централизоване власти, наводи „Index„.
Многи дијелови земље и даље су економски зависни од Москве, док становници великих градова попут Москве и Санкт Петербурга имају знатно другачије друштвене погледе од становништва удаљених региона.
Нова елита обликована ратом
Током више од двије деценије Путинове владавине формирана је сложена мрежа политичких, безбједносних и економских центара моћи, док је рат у Украјини додатно створио нову групу утицајних актера повезаних с војном индустријом.
Управо због тога многи сматрају да евентуални насљедник неће бити либерални реформатор склон брзом приближавању Западу, већ прије представник безбједносног апарата који би наставио политику снажне државе и високих војних издвајања.
Мало вјероватан заокрет према Западу
Према процјенама бројних стручњака, нагли прекид сукоба и повратак на предратне односе са Западом изазвали би озбиљне поремећаје у руској економији, посебно у секторима који данас зависе од војне производње.
Због тога се као вјероватнији сценарио наводи наставак дуготрајног геополитичког надметања са Западом, чак и у случају формалног завршетка рата у Украјини.
Неизвјесна будућност Кремља
Иако се често повлаче паралеле са распадом Совјетског Савеза и периодом Михаила Горбачова, стручњаци упозоравају да је данашња Русија знатно другачије уређена и да не постоји јединствена политичка структура која би могла произвести сличан развој догађаја.
Због затворености система и сложене архитектуре моћи, остаје неизвјесно ко ће једног дана наслиједити Путина и којим ће путем кренути највећа држава свијета.
