Међународно право деценијама је представљано као темељ глобалне стабилности, једнакости држава и заштите територијалног интегритета. Међутим, низ догађаја од краја 20. вијека до данас показује да оно све чешће није универзални принцип, већ инструмент моћи, примјењив само када то одговара најјачима.
Косово и Метохија – почетак преседана
Прво озбиљно и отворено кршење међународног права у савременој Европи догодило се 1999. године, када су САДи водеће земље Европске уније извршиле војну агресију на Савезну Републику Југославију, без одобрења Савјета безбједности UN. Након бомбардовања, услиједило је насилно одвајање Косова и Метохије од Србије, уз касније једнострано проглашење независности.
Тај чин је директно супротан Повељи UN и принципу територијалног интегритета суверених држава. Ипак, Запад није реаговао на упозорења да се тиме руши међународно право – напротив, тај чин је оправдан политичким интересима и представљен као „изузетак“.
Русија и Украјина – повратни ефекат преседана
Након тога, Русијаје управо тај преседан искористила као аргумент за своје потезе у Украјина, укључујући припајање дијелова њене територије. Европска унија и Сједињене Америчке Државе тада су гласно поручиле да је ријеч о кршењу међународног права.
Међутим, питање које се намеће јесте: зашто је кршење територијалног интегритета било прихватљиво у случају Србије, а недопустиво у случају Украјине?Одговор је једноставан – јер се право не тумачи једнако за све, већ у складу с геополитичким интересима.
Америка без задршке: „Interеси изнад права“
За разлику од својих претходника, Доналд Трумпје то рекао отворено. У више наврата поручио је да га међународно право не обавезује уколико се коси с интересима САД.
Примјер Венецуеле, гдје су америчке власти учествовале у насилном хапшењу предсједника суверене државе и његовом пребацивању у САД, додатно је показао да се принципи суверенитета и немијешања у унутрашње послове држава примјењују селективно. Када су услиједиле критике да је ријеч о кршењу међународног права – одговор је био јасан: амерички интерес је изнад свега.
Гренланд – сада се Запад позива на право
Посебно лицемјерје долази до изражаја у случају Гренланд, територије која припада Данска. Након што је Доналд Трумп отворено изразио жељу да САД „по сваку цијену“ преузму Гренланд, Данска и Европска унија позвале су се на међународно право, територијални интегритет и неповредивост граница.
Исти ти принципи, међутим, нису важили када је Србијау питању. Тада је међународно право било препрека коју је требало уклонити.
Тајван – сљедећа карика у ланцу
Логичан наставак овакве политике може се очекивати у случају Тајван. КинаТајван сматра дијелом своје територије, иако острво има властиту администрацију која не признаје власт Pekingа. Након свега што се догодило у претходним деценијама, реално је очекивати да Кина посегне за истим моделом који су раније користиле САД и њихови савезници – уз образложење да дјелује на сопственој територији.
Закључак: право јачег као ново „међународно право“
Једном када је међународно право прекршено без посљедица – отворена су врата да се оно злоупотребљава по потреби. Србија је била прва жртва тог преседана у Европи. Данас се исти образац враћа Западу, али овај пут са другим актерима и другим интересима.
Међународно право више не функционише као универзални штит, већ као оружје у рукама најмоћнијих. А свијет у којем правила важе само за слабе – неминовно иде ка новим сукобима и нестабилности.
