МОСКВА – Руски захтјеви за окончање рата у Украјини прелазе границе саме Украјине. Moskva поново инсистира на повлачењу снага и наоружања NATO-а из држава које су приступиле Алијанси након 1997. године.
Овај захтјев обухвата 16 земаља, међу којима су Пољска, балтичке државе, Финска и Шведска, што отвара питање будућег војног присуства NATO-а у великом дијелу Европе, наводи сцриппснеwс.
Руске позиције су поново у фокусу пред састанак америчког предсједника Доналда Трампа, руског предсједника Владимира Путина и кинеског предсједника Си Ђинпинга, заказан за четвртак у Шенжену.
Зашто се Moskva позива на 1997. годину?
Према ријечима Путиновог помоћника Јурија Ушакова, руски предсједник је током прошлоседмичног сусрета у Кремљу подсјетио Трампове изасланике Стива Виткофа и Џареда Кушнера на приједлоге Москве из децембра 2021. године.
Суштина тих приједлога је враћање војног распореда NATO-а у централној и источној Европи на стање прије проширења Алијансе послије 1997. године, када је NATO имао 16 чланица, а његова источна граница завршавала се на Њемачкој.
Стога се руски захтјев не односи само на будући статус Украјине већ и на војно присуство Алијансе у земљама које су јој се придружиле током наредних деценија.
Које земље би биле обухваћене повлачењем?
Пољска, Мађарскаи Чешка приступиле су NATO-у 1999. године. Седам држава, укључујући Естонију, Летонију и Литванију, придружило се 2004. године, а касније су чланице постале још четири земље Балкана.
Послије руске инвазије на Украјину, Алијанси су приступиле и Финска и Шведска. Улазак Финске продужио је границу NATO-а с Русијом за више од 1.280 километара.
Укупно је ријеч о 16 држава из којих Moskva жели повлачење снага и наоружања NATO-а.
Да ли Русија тражи и излазак Финске из NATO-а?
Поједини извјештаји наводе да Moskva сада захтијева и да Финска потпуно напусти Алијансу, али Кремљ је то негирао.
Важно је разликовати захтјеве за повлачење војних снага од захтјева за престанак чланства у NATO-у, јер то нису исте ствари.
Шта Путин захтијева на територији Украјине?
Путин инсистира да Русијазадржи четири украјинске области које је прогласила припојеним 2022. године, иако их никада није у потпуности контролисала.
Одбацује могућност распоређивања европских трупа у Украјини послије евентуалног прекида ватре, што је током разговора с америчким изасланицима назвао „апсолутно неприхватљивим“.
Према његовим ријечима, рат би се у том случају одмах наставио.
Хоће ли Трамп отворити питање Украјине у Кини?
Састанак у Шенжену најављен је као први триlatерални сусрет лидера САД, Кине и Русије.
Званичници америчке администрације су наводили да ће Трамп разговарати о нуклеарном разоружању и рату против Ирана, док се није очекивало отварање питања Украјине.
Међутим, Трамп је уочи одласка у Азију најавио другачији дневни ред, рекавши да ће разговарати о својој омиљеној теми, Украјини, чиме је отворена могућност да руски захтјеви буду једна од важних тема разговора.
Зашто Зеленски упозорава на нову подјелу утицаја?
Украјински предсједник Володимир Зеленски упозорио је да састанак не смије постати прилика за договор великих сила о подјели сфера утицаја.
Он је изразио забринутост да се ситуација не претвори у „Јалту 2, 3, 4“, са прерасподјелом утицаја.
За САД, расправа о будућем распореду NATO-а отвара питања савезничких обавеза, укључујући које државе ће помагати у одбрани, гдје ће држати своје војнике и како ће поставити однос према Русији.
Због тога би евентуални разговори о Украјини у Шенжену могли имати посљедице за безбједносни поредак знатно шири од саме Украјине.



