Док из Сарајева посљедњих дана стижу поруке да би било „недопустиво“ и „скандалозно“ да Ратко Младић буде сахрањен уз војне почасти, поново се отвара питање очигледних двоструких аршина.
Наиме, бивши командант Главног штаба тзв. Армије БиХ Расим Делић, правоснажно осуђен пред Хашким трибуналом, након смрти је сахрањен уз државне, војне и вјерске почасти.
Хашки трибунал је Делића осудио на три године затвора по командној одговорности, јер није предузео потребне и разумне мјере да спријечи или казни злочине припадника одреда односно терориста „Ел Муџахид“ над заробљеним припадницима Војске Републике Српске. Након његове смрти жалбени поступак је обустављен, а првостепена пресуда проглашена је коначном.
У самој пресуди описани су брутални злочини. Заробљени српски војници били су премлаћивани, мучени електрошоковима, а поједини су били присиљавани да љубе одрубљене главе других заробљеника.
Предсједник Србије Александар Вучићданас је управо на то подсјетио, реагујући на поруке које долазе из Сарајева поводом сахране Ратка Младића.
Вучић је указао да је Делић сахрањен уз државне и војне почасти, почасне плотуне и присуство тадашњег поглавара Исламске заједнице Мустафе Церића, оцијенивши да се према српским и бошњачким ратним командантима примјењују потпуно различити критеријуми.
И ту се намеће једноставно питање: ако је неприхватљиво да хашки осуђеник буде сахрањен уз војне почасти, зашто исти принцип није важио за Расима Делића?
Пресуде не могу важити само онда када одговарају једној политичкој страни.
Сарајевотешко може истовремено осуђивати могућност војних почасти једном хашком осуђенику, а прећуткивати чињеницу да је другом таква почаст већ указана.
Управо зато прича о Расиму Делићу данас није само питање прошлости, већ и питање једнаких критеријума према свим жртвама и свим осуђеним ратним командантима.
