ТРСТ, БАЊАЛУКА– Живот у Италији многима са Балкана звучи као готово идеална комбинација – море, сунце, добра храна, уређена европска земља и начин живота који нам културолошки није толико стран.
Слика није увијек иста
Међутим, када негдје одете као туриста и када тамо заиста живите, слика није увијек иста.
Слађана Милишевић, поријеклом из Бањалуке, која данас живи у Трсту, на Instagramу је отворено навела ствари које јој се у Италији не допадају и које би, када би могла, радо „донијела са Балкана“.
Њена листа је прилично дуга.
Од стања тротоара, вртића и школа, преко саобраћајне културе и паркинга, па све до пlatа, продавница и садржаја за дјецу. А једно од највећих изненађења за њу било је управо оно што родитељима представља веома важну ставку кућног буџета – вртић.
„Плаћали смо 700 евра мјесечно вртић у стану“
Ауторка објаве тврди да су вртићи и школе које је упознала у Италији знатно слабије опремљени од оних на које је навикла у Бањалуци.
„Сале и школе су врло често у очајном стању са застарјелом опремом, распаднутим играчкама и слично. Тај дио бих промијенила и донијела из Бањалуке, гдје се заиста улаже у образовне установе“, написала је.
Посебно ју је изненадила цијена приватног вртића.
Како наводи, породица је плаћала 700 евра мјесечно за вртић смјештен у стану, без дворишта, јер за дијете нису успјели да добију мјесто у јавном вртићу.
„Мислили сте да у Београду бахато возе? Дођите у Трст“
Још оштрија била је када је описала саобраћај. За поређење је узела управо Београд.
„Ако сте мислили да у Београду бахато возе, дођите у Трст“, написала је.
Према њеном искуству, аутомобили се заустављају на пјешачком прелазу када морају, старији возачи имају спорије рефлексе, док мотоциклисти претичу и са лијеве и са десне стране.
Каже да због тога у Трсту ни сама не вози, мада јој околности иду наруку јер јој аутобус стаје испред куће. Ни са паркирањем, тврди, ситуација није много боља.
Наводи да паркинг представља велики проблем, а описала је и праксу возача који приликом паркирања не презају од тога да аутомобилом додирну друго возило како би направили довољно простора.
Смета јој прљавштина
Једна од ствари које су је највише изненадиле јесте чистоћа.
Тврди да се псећи измет често не уклања са улица, да се смеће баца по улици, као и да зграде и станови који се издају понекад нису у стању које је очекивала.
„Ово ми је баш проблем, јер долазим из Бањалуке која је пречиста и никако не могу да се навикнем на прљавштину“, навела је.
Наравно, ријеч је о њеном личном искуству из средине у којој живи и оно не мора представљати стање у свим италијанским градовима.
Пlatе не прате трошкове живота
На листи се нашао и много конкретнији финансијски проблем. Према њеном искуству, пlatе тешко прате трошкове живота.
Каже да не зна како би изгледао њен живот у Италији да нема сопствени бизнис, јер су станови скупи, кирије високе, а уз свакодневне трошкове постоје и бројна давања држави.
Уз дозу хумора додала је да су Италијани „махери када узимају паре“.
У шопинг иде у Словенију
Ни италијански супермаркети нису је одушевили. Описује их као често прљаве и неорганизоване, а посебно јој смета што, према њеном искуству, у различитим продавницама не може да пронађе исти асортиман.
„Ако хоћу куповину, идем у један, за Рио Маре у други и то смара“, написала је.
Рјешење је пронашла преко границе. Будући да живи у Трсту, Словенијајој је веома близу, па каже да управо тамо одлази у куповину.
„Трст не прати иновације“
Још једна замјерка односи се на понуду самог града. Сматра да Трсту недостају лијепо уређене баште кафића, бољи козметички салони и бројне услуге на које је навикла на Балкану.
„Трст не прати иновације. Некако је остао у 2000. години са понудом“, њен је утисак.
Слично говори и о садржајима намијењеним деци. Тврди да је избор играоница слаб, па породица и због тога одлази у оближњу Словенију, где, како каже, постоје боље уређени садржаји за малишане.
Додаје да не би жељела да њена дјеца у Трсту остану до двадесетих година, јер сматра да град има мало садржаја за младе и да је више прилагођен старијој популацији.
Не допада јој се ни однос према новцу
На њеној листи нашла се и једна културолошка разлика.
Италијане описује као веома штедљиве, чак и шкртије него што јој прија. Као пример наводи инсистирање на ситном кусуру, али и чињеницу да бакшиш конобарима није уобичајен на начин на који је она навикла.
Наглашава да јој се допада штедљивост, али не и када, према њеном мишљењу, прерасте у однос у којем се од других узима, а своје љубоморно чува.
Далеко од тога да је све тако црно
Послије овакве листе лако би се стекао утисак да би се сутра спаковала и вратила на Балкан. Међутим, њена друга објава показује сасвим другачију страну живота у Италији. Истакла је још више ствари због којих је живот у Италији више него пожељан.
Међу највећим предностима издваја опуштенији животни ритам.
„Нема стреса. Нема журбе. Вријеме за одмор је драгоцено. Увијек имају паузу за ручак коју проводе са породицом или пријатељима“, наводи она.
Посебно јој пријају клима и чист ваздух, а каже да тек након одласка из Бањалуке схвата колико јој је тамо сметао смог.
А када је ријеч о храни, дилему практично нема. Италијанску кухињу обожава, као и квалитет воћа и поврћа.
Међу предностима живота у Италији наводи и повољније могућности за одређене врсте куповине и шопинга.
Допада јој се и однос према дјечјим рођенданима. Каже да се они славе једноставније, без помпе и потребе да се због једног дана улази у озбиљан трошак и подиже кредит за славље.
Другим ријечима, њена листа није прича о томе да је живот на Балкану бољи, нити да је Италијаобећана земља.
Више показује нешто што људи често открију тек када се преселе – оно што туристу одушевљава и оно што је важно човјеку који негде свакодневно живи, плаћа рачуне и подиже дијете нису увијек исте ствари, пише Телеграф.
