Физичар Мишел Адамич први је Словенац који борави на удаљеној истраживачкој станици Амундсен-Скот на Јужном полу, гдје се, као члан Америчког антарктичког програма (УСAP), брине о једном од најнеобичнијих научних уређаја на свијету – Телескопу Јужног пола (СПТ).
Радни услови су екстремни, а посао захтијева одрицање од чак и најосновнијих ствари које људи свакодневно узимају здраво за готово.
Како изгледа један од најтежих послова на свијету?
Адамич је тренутно на докторским студијама на Универзитету Мекгил у Монтреалу и дио је групе која је развила електронику за телескоп. Управо му је то знање омогућило да постане члан тима који је остао на Антарктику током зиме.
Прије него што је одабран за једногодишњу мисију, морао је да прође неколико интервјуа и низ специфичних медицинских прегледа.
На Јужни пол отпутовао је у новембру 2025. године, гдје надгледа рад СПТ-а под покровитељством Универзитета у Чикагу, као један од двојице такозваних зимовника.
У интервјуу објављеном навеб-страници Института за хемијуописао је свој први утисак о једном од најекстремнијих радних окружења на свијету.
„Чим смо се авионом приближили Јужном полу, погледи из ваздуха били су изванредни. Нисам могао да вјерујем да је ово још увијек планета Земља“, рекао је Адамич.
Према његовим ријечима, тамо није присутна само екстремна хладноћа, већ се човјек мора одрећи и ствари које се иначе подразумијевају – „ноћи и дана, биљака, животиња, зелене боје, кише, ријекаи океана“.
„Осјећам се као астронаут на другој планети“, описао је своје искуство на леденом континенту.
Шта Адамич ради на температурама од минус 80 степени?
Истраживачка станица Амундсен-Скот, гдје Адамич живи, једна је од три стално насељене америчке базе на Антарктику.
Током љетних мјесеци тамо борави око 150 људи, док их зими остане нешто више од 40.
Поред научника који раде на међународним експериментима, у базама су ангажовани људи различитих занимања.
„УСAP сваке године оглашава отприлике хиљаду радних мјеста, од кувара, механичара, грађевинара, инжењера и електричара до руковалаца тешким машинама, метеоролога и других занимања“, објаснио је Адамич, преноси Н1.
Његов посао је веома разнолик и укључује механичко одржавање телескопа, електронике и система за хлађење.
Међу најекстремнијим задацима је пењање на телескоп на температурама до минус 80 степени Целзијуса. Зупчаници се морају подмазивати сваке двије недјеље, док се снијег мора уклањати након сњежних олуја.
Двојица зимовника смјењују се у обављању недјељних задатака, тако да након радне недјеље слиједи недјеља одмора.
Како изгледа свакодневни живот на Јужном полу?
Адамич има и друге дужности. Дио је тима хитне медицинске помоћи, обучен је за подршку контроли лета и допуњавање горива у авионима.
Његове службене обавезе укључују и чишћење купатила, а добровољно се јавља и за прање посуђа увече.
„Топла и влажна кухиња одличан је лијек за веома исушену кожу коју изазива немилосрдна антарктичка клима“, рекао је.
Зашто је течна вода толико драгоцјена?
Течна вода је ријетка на Антарктику, због чега становници станице могу да се туширају само два пута недјељно, а туширање мора да буде завршено за само два минута.
Вода се добија кроз посебне бунаре у које се убризгава вода из агрегата који полако топи лед испод површине. Добијена течна вода затим се испумпава, док се отпадне воде и фекалије испумпавају у новонасталу шупљину.
У интервјуу за RTВ Адамич је објаснио да је та вода стара око 10.000 година и да не садржи минерале, због чега је слична дестилованој води.
Најприје се пропушта кроз различите филтере како би се пречистила, а затим јој се додају минерали како би била погодна за пиће.
Шта му највише недостаје на Антарктику?
Адамич је за RTВ говорио и о стварима које му највише недостају, углавном онима које људи у свакодневном животу узимају здраво за готово.
„Моја дјевојка, моја породица, зеленило, биљке, животиње…“
Током љета су видјели и једну птицу, за коју претпоставља да се изгубила. Призор их је толико одушевио да су је фотографисали и направили постер.
Недостаје му и могућност да викендом оде у планине, удаљи се од посла, посјети омиљени ресторан, скува своје омиљено јело или оде у спа-центар.
